intelektuálac

im. m. G intelektuálca, V ȉntelektuālče; mn. N intelektuálci, G intelektùālācā osoba koja ima visoku naobrazbu i bavi se umnim radom

intelektuálčev

prid. G intelektuálčeva; ž. intelektuálčeva, s. intelektuálčevo koji pripada intelektualcu

intelektùālka

im. ž. G intelektùālkē, DL intelektùālki; mn. N intelektùālke, G intelektùālkā/intelektùālkī žena koja ima visoku naobrazbu i bavi se umnim radom

ȉntelektuālnī

prid. G ȉntelektuālnōg(a); ž. ȉntelektuālnā, s. ȉntelektuālnō koji se odnosi na intelektualce [~ rad]

inteligèncija

im. ž. G inteligèncijē 1. psih. sposobnost brzoga razmišljanja, pravilnoga shvaćanja pojava i stvari, učenja iz iskustva, razumijevanja apstraktnih pojmova i korištenja njima te primjena znanja za snalaženje u novim okolnostima 2. a. osobina onoga koji lako i brzo shvaća; sin. bistrina pren.; ant. glupost, tupost pren. b. svojstvo onoga što odražava čije brzo i lako shvaćanje; sin. bistrina pren.; ant. glupost, tupost pren. 3. osobe koje imaju visoku naobrazbu i bave se umnim radom

inteligèntan

prid. G inteligèntna; odr. inteligèntnī, G inteligèntnōg(a); ž. inteligèntna, s. inteligèntno; komp. inteligèntnijī 1. koji brzo i lako shvaća [~ dječak] 2. koji odražava čije brzo i lako shvaćanje [~ odgovor]; sin. bistar pren.; ant. blesav razg., glup, tup pren.

inteligèntno

pril. komp. inteligèntnijē tako da odražava čije brzo i lako shvaćanje [~ gledati]; sin. bistro; ant. blesavo, glupo, tupo

intenzìtēt

im. m. G intenzitéta; mn. N intenzitéti, G intenzitétā 1. v. jakost 2. v. aktivnost

ȉntenzīvan

prid. G ȉntenzīvna; odr. ȉntenzīvnī, G ȉntenzīvnōg(a); ž. ȉntenzīvna, s. ȉntenzīvno; komp. intenzìvnijī 1. koji je jasno usmjeren i opsežan [intenzivna njega] 2. koji je snažan u naletu, koji sadržava veliku silu [~ osjećaj; ~ vjetar]; sin. jak, silovit; ant. slab

interàktīvan

prid. G interàktīvna; odr. interàktīvnī, G interàktīvnōg(a); ž. interàktīvna, s. interàktīvno koji se temelji na načelu uzajamnoga djelovanja [~ pristup; interaktivna radionica]

ȉnteres

im. m. G ȉnteresa; mn. N ȉnteresi, G ȉnterēsā 1. v. korist 2. v. zanimanje

interesàntan

prid. G interesàntna; odr. interesàntnī, G interesàntnōg(a); ž. interesàntna, s. interesàntno; komp. interesàntnijī v. zanimljiv

interesírati

gl. nesvrš. prijel. prez. 1. l. jd. interèsīrām, 3. l. mn. interesírajū, imp. interèsīrāj, aor. interesírah, imperf. interèsīrāh, prid. r. interesírao, prid. t. interèsīrān v. zanimati

interìjēr

im. m. G interijéra, I interijérom; mn. N interijéri, G interijérā 1. unutrašnjost koje zgrade 2. scena snimljena u filmskome ili televizijskome studiju; ant. eksterijer

internacionalìzam

im. m. G internacionalìzma; mn. N internacionalìzmi, G internacionalìzāmā jez. 1. riječ latinskoga ili grčkoga podrijetla posuđena u koji drugi jezik i prilagođena njegovu jezičnom sustavu 2. riječ koja se nalazi u mnogim jezicima

ȉnternacionālnī

prid. G ȉnternacionālnōg(a); ž. ȉnternacionālnā, s. ȉnternacionālnō v. međunarodni

intèrnāt

im. m. G internáta; mn. N internáti, G internátā ustanova u kojoj učenici žive pod nadzorom odgajatelja

ȉnternet

im. m. G ȉnterneta inform. računalna mreža kojom se povezuje velik broj korisnika diljem svijeta

ȉnternetskī

prid. G ȉnternetskōg(a); ž. ȉnternetskā, s. ȉnternetskō koji se odnosi na internet [internetski sadržaj]

interpretácija

im. ž. G interpretácijē; mn. N interpretácije, G interpretácījā 1. način izlaganja ili izvođenja umjetničkoga djela; sin. (interpretiranje) 2. knjiž. način na koji se objašnjava značenje i vrijednost književnoga djela, teorijski pristup značenju književnoga djela 3. v. tumačenje

ȉnterpretatīvan

prid. G ȉnterpretatīvna; odr. ȉnterpretatīvnī, G ȉnterpretatīvnōg(a); ž. ȉnterpretatīvna, s. ȉnterpretatīvno koji odražava čiji prepoznatljiv osjećaj ili tumačenje [interpretativno čitanje]

interprètātor

im. m. G interprètātora, V interprètātore; mn. N interprètātori, G interprètātōrā osoba koja interpretira, daje interpretaciju čega; sin. tumač

interprètātorica

im. ž. G interprètātoricē; mn. N interprètātorice, G interprètātorīcā žena koja interpretira, daje interpretaciju čega

interprètātoričin

prid. G interprètātoričina; ž. interprètātoričina, s. interprètātoričino koji pripada interpretatorici

interpretírānje

im. s. G interpretírānja v. interpretacija

interpretírati

gl. dvov. prijel. prez. 1. l. jd. interprètīrām, 3. l. mn. interpretírajū, imp. interprètīrāj, aor. interpretírah, imperf. interprètīrāh, prid. r. interpretírao, prid. t. interprètīrān 1. protumačiti/tumačiti što, dati/davati vlastito objašnjenje čega [~ nove podatke] 2. izvesti/izvoditi kakvo umjetničko djelo [~ Bachove suite; ~ ulogu]; sin. tumačiti

interpùnkcija

im. ž. G interpùnkcijē pravop. skup razgodaka

interpùnkcījskī

prid. G interpùnkcījskōg(a); ž. interpùnkcījskā, s. interpùnkcījskō koji se odnosi na interpunkciju [~ znakovi]

intèrvāl

im. m. G intervála; mn. N interváli, G interválā 1. vrijeme između dviju jedinica koje slijede jedna za drugom 2. prostor između dvaju predmeta koji se nalaze jedan do drugoga 3. glazb. odnos dvaju tonova prema njihovoj visini

intervèncija

im. ž. G intervèncijē; mn. N intervèncije, G intervèncījā 1. v. zahvat 2. upad u koje područje [vojna ~]

intèrvjū

im. m. G intervjùa; mn. N intervjùi, G intervjúā razgovor novinara s kojom javnom, poznatom ili važnom osobom radi objavljivanja u medijima

intervjuírati

gl. dvov. prijel. prez. 1. l. jd. intervjùīrām, 3. l. mn. intervjuírajū, imp. intervjùīrāj, aor. intervjuírah, imperf. intervjùīrāh, prid. r. intervjuírao, prid. t. intervjùīrān napraviti/praviti intervju, izvesti/voditi javni razgovor

intíma

im. ž. G intímē; mn. N intíme, G intímā 1. neotuđivi i neponovljiv unutrašnji svijet pojedinoga ljudskog bića 2. ono što se odnosi na funkcije tijela, posebno na spolnost

ȉntīman

prid. G ȉntīmna; odr. ȉntīmnī, G ȉntīmnōg(a); ž. ȉntīmna, s. ȉntīmno; komp. intìmnijī 1. koji pripada unutrašnjemu životu 2. v. prisan

ȉntīmnī

prid. G ȉntīmnōg(a); ž. ȉntīmnā, s. ȉntīmnō koji se odnosi na intimu [intimno rublje]

intonácija

im. ž. G intonácijē; mn. N intonácije, G intonácījā 1. način naglašavanja ili isticanja čega unutar cjeline 2. glazb. početni ton izveden glasom ili glazbalom kako bi se glasovi pjevača i zvukovi glazbala međusobno uskladili

intonírati

gl. dvov. prijel. prez. 1. l. jd. intònīrām, 3. l. mn. intonírajū, imp. intònīrāj, aor. intonírah, imperf. intònīrāh, prid. r. intonírao, prid. t. intònīrān 1. glazb. dati/davati intonaciju 2. pren. odrediti/određivati osnovni ton [sjetno ~ film]

ȉntranet

im. m. G ȉntraneta inform. privatna područna računalna mreža koja osim interneta sadržava i privatni mrežni poslužnik te poseban sigurnosni sustav [dokumentacijski ~; informacijski ~]

ȉntranetskī

prid. G ȉntranetskōg(a); ž. ȉntranetskā, s. ȉntranetskō koji se odnosi na intranet [~ sadržaj]

introvèrtīrān

prid. G introvèrtīrāna; odr. introvèrtīrānī, G introvèrtīrānōg(a); ž. introvèrtīrāna, s. introvèrtīrāno; komp. introvertirànijī v. zatvoren

introvèrtīrānōst

im. ž. G introvèrtīrānosti, I introvèrtīrānošću/introvèrtīrānosti v. zatvorenost

intuícija

im. ž. G intuícijē sposobnost predosjećanja ili izravne spoznaje

invàlīd

im. m. G invalída, V ȉnvalīde; mn. N invalídi, G invalídā osoba koja je trajno bolesna ili ima tjelesni nedostatak [lakši ~; ratni ~; vojni ~]

ȉnvalīdan

prid. G ȉnvalīdna; odr. ȉnvalīdnī, G ȉnvalīdnōg(a); ž. ȉnvalīdna, s. ȉnvalīdno koji je trajno, potpuno ili djelomično nesposoban za rad zbog trajne bolesti ili tjelesnoga nedostatka [invalidna osoba]

invalidìtēt

im. m. G invaliditéta v. invalidnost

invalídnōst

im. ž. G invalídnosti, I invalídnošću/invalídnosti 1. osobina onoga koji je invalidan; sin. (invaliditet) 2. trajna bolest ili tjelesni nedostatak

invàlīdskī

prid. G invàlīdskōg(a); ž. invàlīdskā, s. invàlīdskō koji se odnosi na invalide [invalidska kolica]

ìnvāzija

im. ž. G ìnvāzijē; mn. N ìnvāzije, G ìnvāzījā 1. vojn. oružani napad na tuđi teritorij [~ na Hrvatsku; ~ neprijatelja] 2. pren. bilo kakva navala ili dolazak u velikome broju [~ komaraca]

Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje
Školska knjiga